Брадаманта

Био је сеп¬тем¬бар 1881. Реј¬мон де Мор по¬гле¬да хр¬пу ре¬вер¬са ко¬је је раз¬вр¬стао, оце¬ни да је ис¬пу¬нио днев¬ни учи¬нак, ди¬же се од сто¬ла, иза¬ђе, за¬кљу¬ча про¬сто¬ри¬ју, спу¬сти се са че¬твр¬тог спра¬та сте¬пе¬ни¬ца¬ма, оста¬ви кључ код пор¬ти¬ра, мах¬ну де¬жур¬ном офи¬ци¬ру на вра¬ти¬ма, ко¬ји му отпоздрави, и иза¬ђе из Ми¬ни¬стар¬ства.
При-ви-ле-ги-ју да као ци-вил-ни слу-жбе-ник вој-не ар-хи-ве мо-же да на-пу-сти Ми¬ни¬стар¬ство ра¬ни¬је, ни¬је ко¬ри¬стио че¬сто, али се да¬нас до¬го¬во¬рио са Ви¬ви¬јен да про¬ше¬та¬ју по¬сле руч¬ка, с об¬зи¬ром да је дан био леп и при¬ја¬тан по¬сле ви¬ше тмур¬них и ки¬шо¬ви¬тих.
Он убр¬зо сти¬же до ули¬це Бак, где му на вра¬ти¬ма пор¬тир да¬де пи¬смо ко¬је је сти-гло на ње¬го¬во име. На ко¬вер¬ти је би¬ло за¬гла¬вље фир¬ме где су за¬ло¬жи¬ли пре мно¬го го-ди¬на има¬ње у Мор¬ви¬лу, он клим¬ну гла¬вом и ста¬ви га у џеп

Дејана Јовановић

ГЛУПИ МОРНАР НА БРОДУ

Растко Васић је написао још један роман у коме опет прича о капетану де Мору. Па докле више, црни Растко. Сморио си нас за све паре. Али, добро, кад већ пишем о овом роману, да кажем нешто о њему. Мислим, није лако рећи о чему се овде ради. ...